Buran život Gračanlije Adema Ramaša Metelka: Zatvori su prošlost, ali žena se nije odrekao

Rado viđen među tinejdžerima

Kada prođe glavnom gračaničkom ulicom, ljudi mu više sa simpatijama dobacuju: “Eno evropskog kriminalca”, a on se samo cereka. Duge kose, izraženih obrva, oniskog rasta, prepoznatljiva je faca. Voli da se nabacuje ženama, a njegova “deviza” je: “Zabaci trokuku pa šta se uhvati.”

Kuća na Krku

U vrijeme našeg boravka u njegovoj velikoj kući u Gornjem Čirišu u Gračanici bio je petak, pazarni dan, pa je naš sagovornik Adem Ramaš, alijas Metelko (prezime promijenio zbog supruge Olge Metelko) koju je volio, a umrla je lani, žurio je na trostruki randevu. 

– Danas imam sastanak sa tri dame, dvije će dobiti žuti karton, a samo će sretnica ostati u mom društvu i zajedno ćemo na more u Neum. Donedavno sam imao jednu damu iz Džakula kod Gračanice, ali sam je “nogirao”, jer mi je lagala dvije stvari, da je iz Brčkog i da zna plesati, a pojma nema – ovako počinje svoju priču Adem Ramaš Metelko. 

Sugerira nam da pripremimo dosta papira i dosta snimaka ako ćemo pisati o njemu, jer je njegov život bio buran, ali pun trnja, izazova, posrtanja i padova, sukoba sa zakonom, propalih brakova, spavanja pod mostovima, sitnih krađa, susreta sa karabinijerima, imigracija…
    
Još dok je bio dječak sa štrika je znao ukrasti košulju ili ženski veš. Baci mačku na štrik, koja se kandžama zakači za košulju, i oboje padnu na zemlju. Često bi mu se za ruke znali “zalijepiti” i šuškavci, a poslije, istog dana, dođe milicija pa Adema u zatvor. No, tamo nikada nije prenoćio više od jedne noći, jer bi dovitljivi mladić pobjegao i iz Alkatraza, a ne iz bosanskih zatvora.
    
– Kao 18-godišnjak, pobjegao sam od kuće i našao se u Zagrebu, radeći u konjušnici, a spavao sam u slami. Jedan Ivo kazao mi je kako se ilegalno prelazi granica. Tako prođoh jugoslavensko-italijansku granicu i odmah nabasah na karabinijera. On me je odmah strpao u logor za imigrante. Tu upoznah sveštenika, kojem sam pomagao u misama pa sam imao privilegije, konzervu više iz “Caritasa” dnevno. No, ubrzo dođe dan deportacije u Jugoslaviju. Strpaše nas u voz, sirena vrisnu i voz krenu, a ja kroz prozor od WC-a iskočim kao mačka. Odatle me je put odveo do velikog Pariza, i to pravo pod most, jer drugog izlaza nije bilo. Ne znam jezik, nema se šta jesti. Ujutro bih od prodavača krao hljeb pa ga pola pojedem, pola prodam i tako je počeo moj “biznis”, a onda su na red došle žene – slikovito opisuje Adem svoj životni put.

Strani jezici 
    
Prva supruga, Italijanka Amanda Vanuči poginula je u saobraćajnoj nezgodi, jer je, kako kaže on, voljela piti konjak. Od druge, Austrijanke Efride Hal razveo se nakon 10 godina braka. Najduže, 21 godinu, živio je sa Slovenkom Olgom Metelko u Briselu, radeći kao kuhar i konobar u njenom lokalu. Kada je ona prošle godine umrla, njemu je pripao lokal, koji je prodao i za njega kupio kuću na Krku.

Adem Ramaš Metelko danas je daleko od svih mangupluka, kao i od evropskih metropola. Prije nekoliko godina počeo je pisati knjigu o svom životu, a onda, kada se svega prisjetio, udarile su mu suze na oči pa je knjigu batalio. 

Bavi se gimnastikom i bodibildingom, ne jede meso, igra ulični šah. Govori francuski, italijanski, njemački i slovenski. Nedavno je išao na Čolin koncert u Zenicu i družio se s tinejdžerima. Sitne krađe, zatvori i policija su prošlost, ali žena se nikada nije odrekao.

Kako je izbjegao služenje JNA

Adem se još sjeća pisma svoje majke Almase iz 1963. godine kojim ga je obavijestila da ga Jugoslavenska narodna armija poziva na služenje vojnog roka.
    
– Došao sam kući i otišao služiti Armiju u Makedoniji. Nije mi se sviđala ta disciplina pa sam u lijevo uho nasuo kiselinu i zbog teškog oštećenja sluha, otpušten sam kući kao nesposoban. I danas slabo čujem na to uho, ali se ne kajem. Prije toga, pet puta sam bio u vojnom zatvoru, jer nisam “udarao” strojevi korak – govori Metelko.