Uhapšeni haški begunac Ratko Mladić je tokom skrivanja koristio lažno ime Milorad Komadić koje je, zapravo, proširena verzija njegovog pravog imena i verovatno ga je odabrao kako bi lakše upamtio svoj novi identitet.
Lično ime je deo identiteta koji je duboko usađen u podsvest svakog od nas i poznato je da su mnogi begunci koji su koristili lažna imena u trenucima iscrpljenosti ili nepažnje odavali sami sebe. Odnosno, nehotice bi davali svoje pravo ime kada bi ih neko upitao kako se zovu.Evo kako je, kako se može pretpostaviti, Ratko Mladić napravio igru slova od koje je nastao Milorad Komadić.
1) Mladić je koristio lažno ime: MILORAD KOMADIĆ.
2) Ako precrtamo prva četiri slova, dobijamo: RAD KOMADIĆ.
3) Kada razmak pomerimo između slova O i M, dobijemo: RADKO MADIĆ.
Što je veoma slično Mladićevom pravom imenu. To mu je, verovatno, bilo prihvatljivo jer je i u lažnom imenu zadržavao deo svog pravog identiteta, svog ega, po kojem je bio veoma poznat. Takođe, bilo je lako za pamćenje i u podsvesti se bolje “primalo” kao novi identitet. Ostali haški begunci su tokom skrivanja takođe koristili lažne identitete. Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić je uhapšen u Beogradu u julu 2008. godine pod lažnim imenom dr Dragan Dabić. Bivši policijski general Vlastimir Đorđević uhapšen je 17. juna 2007. godine na Crnogorskom primorju pod imenom Novica Karadžić. Bivši načelnik Centra bezbednosti u Banjaluci Stojan Župljanin uhapšen je 11. juna 2008. godine u Pančevu, gde je koristio dokumenta na ime Branislava Vukadina. Haški optuženik Dragan Zelenović uhapšen je 25. avgusta 2005. godine u Rusiji, gde je godinama radio kao građevinski radnik. Služio se lažnim dokumentima na ime Branislav Petrović i radio je u naftnoj industriji.
blic.rs/RNR