Mladićevim hapšenjem pravda je stigla u prošlost, ali je jedna nova nepravda zakoračila u budućnost
Srebrenički koljač Ratko Mladić napokon je dolijao. Njegova krivica kristalno je jasna, optužnica napisana i potjernica davno raspisana. Za hapšenje je, ipak, trebalo da međunarodna zajednica grubo stavi do znanja Srbiji da na približavanje Evropi nikako ne može računati s Mladićem na slobodi. Kad je to učinjeno, kad se doznalo da će skori izvještaj Serža Bramerca (Serge Brammertz) o (ne)saradnji Beograda s Hagom biti negativan, a time i stopiran kandidatski put Srbije ka Evropskoj uniji, dvoumljenju više nije bilo mjesta: Mladić je uhapšen.
Tadićeva politička vrhuška na kraju je procijenila da srbijanska koža ipak više vrijedi od đeneralove. Svi razlozi jučerašnjeg hapšenja samo su u tome sadržani: da se udovolji zahtjevima iz Brisela. Tadić i društvo pri tome se nimalo ne stide što nisu smogli snage da istovremeno s hapšenjem oštro osude i Mladićeve i druge srpske zločine počinjene u BiH. Pokajanja nema ni od korova, samo goli interes: približavanje Evropskoj uniji.
Trenutak u kojem je Mladić uhićen, kad je Srbiji dogorilo do nokata, potvrdio je stare sumnje da beogradski zvaničnici drže zloglasnog ratnog kolovođu u nekoj vrsti “kontrolirane slobode”, odnosno kućnog pritvora. Da su htjeli, davno su ga mogli predati međunarodnoj pravdi. Nisu to činili, jer su iz čitavog slučaja nastojali da ostvare politički profit koji su, na kraju, i dočekali.
Žalosno je, ali istinito da će Srbija iz jučerašnjeg hapšenja itekako zaraditi. Evropski zvaničnici već se satraše od aplauza Tadiću i zaključaka, tipa onog koji dolazi od Karla Bilta (Carl Bildt), “da šanse Srbije za ulazak u EU nikad nisu bile bolje nego nakon Mladićevog uhićenja”.
Utoliko i ruku koja je juče stigla srebreničkog krvoloka ne možemo gledati samo kao ruku pravde, što ona dijelom jeste. S druge strane, ona je i ruka nepravde, jer je Beogradu na taj način omogućeno jedno vrlo jeftino iskupljenje za krupan krvavi ceh koji je pod njegovom dirigentskom palicom počinjen u BiH.
Suđenje koje predstoji bez sumnje će pokazati koliko su krvave Mladićeve ruke. Zbog toga će i dobiti zasluženu kaznu. Kroz sve to, međutim, njegov pokrovitelj, Srbija, provući će se nekažnjeno. Štaviše, proći će s nagradom kojom, u vidu pozivnice za priključenje EU, iz Brisela već mašu.
Zbog svih tih okolnosti, dan Mladićevog hapšenja dan je za dvostruka, oprečna osjećanja. Tog je dana pravda konačno stigla u prošlost, ali je jedna nova, velika nepravda istovremeno krenula u budućnost.
dnevniavaz.ba/RNR