Bosna i Hercegovina je veoma blizu povratka na sivu listu Moneyvala, međunarodnog tijela za borbu protiv pranja novca, zbog kašnjenja u ispunjavanju obaveza.
Konačna odluka biće poznata sredinom juna. Da bi izbjegli Sivu listu, potrebno je da se usvoji Zakon o oduzimanju imovine na državnom nivou, te da se uspostave registri stvarnih vlasnika u Federaciji BiH i Brčko distriktu.
Šansa, da se ne nađemo u društvu zemalja poput Haitija, Jemena, Sirije, Venecuele, Južnog Sudana, iako minimalna, ipak postoji.
Pojmovi kao što su akronimi MONEYVAL i FATF prosječnom građaninu ne znače mnogo, ali se posljedice njihovih odluka, u državama koje se nađu na njihovoj Sivoj listi, osjete veoma konkretno.
JASMINA SELIMOVIĆ, guvernerka Centralne banke BiH
“To znači sporije novčane transakcije, to znači skuplje transakcije, prekogranične, ovo sve govorim o prekograničnim transakcijama. Tokovi kapitala će biti usporeni. Moguće je da strane korespodentne banke prekidaju kontakte sa bankama u BiH. Direktne strane investicije biće otežan priliv u zemlju, a mi znamo i onako da se na žalost da se nivoom direktnih stranih investicija ne možemo pohvaliti”.
Biti na Sivoj listi nije katastrofa, ali je jasna poruka, da ta zemlja ima ozbiljan problem sa nadzorom nad tokovima novca. To je i signal o dubokim vezama prljavog novca i visoke politike.
ADISA OMERBEGOVIĆ ARAPOVIĆ, profesorica ekonomije i finansija
“Šta je siva lista Moneyval-a znači da neko već procjenjuje da imate veliki problem da sprečavate sive novčane tokove koji u konačnici mogu finansirati terorizam, koje u stvari omogućavaju pranje novca u zemlji i samim tim šaljete reputaciju da ste banana država”.
Prvi na udaru će se naći bankarski sektor, jer Siva lista podrazumijeva skuplje transkacije, što po automatizmu dovodi do viših kamata skupljih kredita za građane i privredu.
EDIS RAŽANICA, direktor Udruženja banaka BiH
“One će naravno poskupiti ukoliko se BiH ponovo nađe na Sivoj listi. Dakle pitanje Sive liste je suštinski reputacijski problem za zemlju BiH, za njen finansijski sektor prvenstveno”.
Novčane doznake iz inostranstva su jedan od ključnih izvora finansiranja za mnoge građane u Bosni i Hercegovini. Svake godine dijaspora pošalje više od 4 milijarde KM.
Osim što će transakcije biti skuplje, za zemlje koje se nađu na Sivoj listi, one su komplikovanije i traju neuporedivo duže.
ZORAN PAVLOVIĆ, ekonomski analitičar
“Tražiće lokalna banka da date dokumente, ko je poslao novac, po kom osnovu, zašto, pa će o tome obavestiti posredničku banku koja je u biti prihvatila sve uslove koje Moneyval propiše, a to znači da će transakcije koje mogu da se dese u jedan ili dva dana trajati i po petnaest.”
Siva lista, osim građanima, zakopmlikovaće život i privredi.
GORAN RAČIĆ, predsjednik Privredne komore Republike Srpske –
“Vidimo da one zemlje koje su usvojile te zakone i koje su prihvatile te preporuke da danas imaju povoljnije novčane transakcije, kako u zemlji tako posebno je to značajno u međunarodnim transakcijama i sa tog aspekta bili bi konkurentniji sa našim partnerima iz susjednih zemalja.”
Domaći političari, donosioci odluka, za neusvajanje potrebnih zakona, prebacuju krivicu jedni na druge. Nadaju se da će im Evropa i ovaj put progledati koroz prste.
SRĐAN AMIDŽIĆ, ministar finansija i trezora BiH
“U političkom smislu kolege u Federaciji uvijek kroz bilo koji zakon koji je hitan nastoje da nametnu neke stvari na bazi kojih bi imali, po njihovom mišljenju, više BiH. Kad je u pitanju i ovaj zakon neke stvari koje jednostavno ne mogu, koje su političke nismo stavili unutra, a stvari koje su čisto vezane za struku su unutra i kao takvo je to prihvatljivo. I nema razloga da se BiH nađe na Sivoj listi. Ti razlozi su otklonjeni.”
Činjenica je da uvrštavanje na Sivu listu ne znači kraj svijeta i da se neće desiti ništa apokolaptično, ali isto tako činjenica je i da će ceh na kraju, kao i uvijek, platiti građani.
BHRT