Share

ISTINE I LAŽI O SMRTI SLOBODANA MILOŠEVIĆA

< !DOCTYPE html PUBLIC "-//W3C//DTD XHTML 1.0 Transitional//EN" "http://www.w3.org/TR/xhtml1/DTD/xhtml1-transitional.dtd">

Dobro nam poznata I  opsteprihvacena pouka  I poruka       da  ,,analize  ratova, njihove glavne  aktere I procjene ko su  agresori a ko zrtve  valja  ostaviti sudu  istorije ,,  zasigurno je najvise  zloupotijebljena  fraza    kojom se na Balkanu I sire  postizao cilj  –  masakrirala  istina  I plasirala  istorija garnirana   lazima I obmanama  . Na taj nacin    pripremani su temelji nekih novih   lomace , progona I genocida.

 Nakon  krvavog  raspada bivse Jugoslavije ,  ratova devedestih  godina proslog vijeka  , dogadjaj    koji je u potpunosti   promijenio  tok istorije na ovim prostorima, prekrojio     granice I  legalizovao  osvajanja teritorija putem  genocida, je  smrti Slobodana Milosevica

Ovaj  dobro rezirani  projekat  je neophodno razobliciti kako zbog zrtava genocida   tako I zbog ostalih posljedjica  ali I aktuelnih desavanja – projekta stvaranja novih drzava.

Analizom  detalja  smrti Slobodan Milosevica dolazimo do  dijagnoze  koju je   vaspostavio Dobrica Cosic ,  otac   srpske nacije,   tvorac teorije o ,,humanom preseljenju naroda,,  a koja glasi  ,,Laz je srpski drzavni interes , u ovoj zemlji  svaka laz na kraju postaje istina, Srbe je toliko puta u istoriji spasavala laz,,.

Ovdje upravo govorimo o lazi koja je spasila Srbiju.

11.marta 2006.godine je, , prema  medijskim izvjestajima I informacijama iz Haskog tribunala ,,  u pritvorskoj jedinici zatvora u  Seveningenu  umro  predsjednik Srbije I SRJ Slobodan Milosevic, , covjek  koji poput Adolfa Hitlea  nikada nije zvanicno  osudjen za najteze ratne zlocine a ostace uapmacen kao  ,,Balkanski kasapin,,

Tog Istog  dana 11.marta,  je vecina medija  u Srbiji konstatovala   da se radi o planiramom ubistvu . Zvanicnici Medjuanrodnog krivicnog tribunala za bivsu Jugoslaviju   I predstavnici  medjunarodne zajednice  , koji su takodje  imali interesa u zaustavljanju ovog sudskog procesa , kako zbog uloge  velikih sila u raspadu  SFR Jugoslavije , tako I zbog Miloseviceve bliskosti sa mocnim  tajnim sluzbama , poput CIE, mlako su reagovali  na ove I slicne optuzbe.

Ako  realno sagledamo fakte   u trenutku kada  je u javnost emitovana vijest o smrti Milosevica u  martu 2006  –nesporna  je cinjenica -da je   takva ishod  , neokoncanje odnosno prekid   sudskog procesa u Haskom tribunal   najvise  odgovarao Srbiji –drzavi ciji se predsjednik nalazio pred vec izvjesnom presudom za genocid  a koja bi bila temelj  za presudu Medjunarodnog suda pravde po tuzbi BIH –da  je Srbija izvrsila genocid u BiH  te je po  tom osnovu obavezna  ovoj drzavi platiti  ratnu odstetu.

Detaljnija   analiza dogadjaja vezanih za navedeni cin dovodi do  zakljucka   – nekadasnji predsjednik Srbije I SR Jugoslavije nije okoncao zivot u pritvorskoj jedinici Haskog tribunala.

Iako je vecinska javnost ,  ciljno ,  medijski  izmanipulisana   , progutala dobro upakovanu pricu o njegovoj smrti,   podaci  govore u prilog  tezi da je Slobodan Milosevic ziv te da se nalazi tamo gdje I njegova porodica , supruga Mirjana Markovic I sin Marko –u Rusiji.

   KO JE  I ZASTO IMAO MOTIV DA  MILOSEVICA PROGLASI MRTVIM

 

Udrana vijest u svim svjetskim medijma tog 11.marta  2006.godine bila je da je  “Haški optuženik i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević umro je u snu 11. marta u zatvoru Haškog tribunala. “  Uzrok smrti, infarkt, utvrđen je dan kasnije posle izvršene obdukcije u kojoj su pored holandskih učestvovali  I ruski kao  patolozi sa Vojnomedicinske akademije iz Beograda, pukovnici dr Srbislav Ilić i dr Ivica Milosavljević.

Sa  obdukcionim nalazom , o infartku kao uzrocniku smrtim,  slozile su se  vlasti Srbije .

Podatak da je  navodna  obdukcija   uradjena u prisustvu  holandskih , ruskih I srpskih doktora otvorila je prostor sumnji o  postojanju zavjere cutanja ucesnika ove  za Balkan, itekako dobro rezirane  drame.

 Pobrojani akteri imali su dovoljno  motiva da proglase Milosevica mrtvim  I pripreme teren za njegov put u Rusiju.

Pored vec  dobro  poznatih istoriskih  veza Srbije I Rusije  , cinjenica je da su u njoj  vec tada, I pored medjunarodnih potjernica skloniste pronasli Mira Markovic I Marko Milosevic .

 Slobodanov   brat Borislav Milosevic  bio je dugogodisnji  ambasador  SR Jugoslavije u Moskvi, citava njegova karijera tijesno je vezana za Rusiju, gde je sedamdesetih počeo diplomatsku službu. Govorilo se da je čovjek KGB-a. Srpska radikalna stranka je krajem 2010. saopštila i da je u Državnoj dumi Ruske Federacije osnovan Komitet za zaštitu ljudskih prava lidera radikala Vojislava Šešelja, i da je jedan od članova tog komiteta Borislav Milošević. 

Holandija   je ,kao dio snaga UN ,  bila saucesnikom Srbije u genocide sprovedenom u zasticenim zonama BIH.

 Srbija se ,,smrcu,, Slobodan Milosevica   spasila zvanicne osude za agresiju I genocide

. Medjunarodna zajednica ,  zemlje EU poput Francuske , te SAD I UN, su stopirale svjedocenje  o  sopstvenom doprinosu u   projektu istrebljenja muslimana I  unistenja muslimanske drzave u Evropi.        

 

 Umrlica kao dokument , potvrda smrti Slobodana  Milosevica nije prezentovana nigdje u javnosti.

U zvanicnom spisku  telefonskih pretplatnika u Beogradu ne nalaze se imena  patologa sa VMA. PukovniKA dr Srbislava  Ilića i dr Ivice  Milosavljevića.

  Ne samo da ih nema sada , u vrijeme  ovog istrazivanja , vec ih nije bilo moguce naci ni iste godine    nakon ,,smrti,,  Slobodana Milosevica.  U postanskom imeniku Srbije  postoje osobe sa istim imenima I preizmenima ali nijesu patolozi sa VMA.

 

U  novembru 2005.godine Haski tribunal jedozvolio da Milosevica pregleda doktorski tim koji on sam izabere. Na njegov zahtjev, pregled su izvrsili troje specijalista –kardiolog Florans Lekler  iz Francuske, specijalista za krvne sudove Margarita Sumilina iz Rusije i otorinolaringolog iz Beograda Vukašin Andrić, koji je na suđenju ranije bio svedok Miloševićeve odbrane. Ljekarski tim je tražio šestonedeljni prekid suđenja kako bi se Milošević  odmorio i podvrgao detaljnijim pregledima van pritvora. 

Zahtjev za njegov  odlazak u Rusiju , na pregled u  poznati   specijalistički  institute  Bakuljev podnijet u  decembru 2005  Sudsko vijeće Haškog tribunala odbilo je krajem februara 2006 , neposredno nakon toga slijedi vijest o smrti S Milosevica. 

Indikativno je da  Borislav Milosevic , samo nekoliko dana nakon navodne Slobodanove smrti odlazi na operaciju u istu bolnicu –na Institut Bakuljev. O postoperativnom toku I oporavku   Borislava Milosevica, nije bilo vise ni rijeci u javnosti. 

Pet godina kasnije, 2011 godine,  Borislav Milosevic se pravdao da nije prisustvovao  bratovoj sahrani u Pozarevcu ,,jer se u Moskvi  oporavljao  od operacije na srcu ,,.

Holandski  ljekar Donald Uges ,  saopstio je da su  dvije nedjelje prije smrti  u krvi Milosevica nadjeni tragovi lijeka rifampicin koji uspjesno snizava efekat ljekova protiv visokog pritiska  koje je Milosevic koristio.

Toksikološko supervještačenje Instituta za sudsku medicinu Univerziteta u Bonu je  otkrilo prisustvo još jednog leka, „droperidola“. 

Lijek,,droperidol,, je, prema objasnjenju   farmaceuta  -anestetiik,  spade u grupu antipsihotika, daje se samo direktno u venu. Pod djestvom dpoperidola  se moze ljudski  organizam dovesti u stanje poptune obamrlosti, neke vrste dubokog sna,  nalik smrti.

   Droperidol se proizvodi  u Francuskoj a podsjetimo  jedan od ljekara koji su pregledali Milosevica bio je , po njegovom ili izboru Sluzbi koje su prirpemile scenarij – iz Francuske.

Javnost je obavijestena da su  zatvorske kamere bile iskljucene u  vrijeme kada je Milosevic navodno umro, u  noc izmedju 10 I 11 marta . Bivsa tuziteljka Haskog tribunala Karla del Ponte je na konferenciji za novinare izjavila da ,,one noci kada je Milosevic preminuo , nije bilo redovne kontrole  na svakih pola sata . Stavise , ni video kamere nijesu bile ukljucene.

Da li se sve desavalo slucajno I bez znanja  uprave pritvorske jedinice u Seveningenu, bez znanja  odgovornih u Haskom tribunalu? Miloseviceva  ,,smrt,, je kasno otkrivena-dovoljno kasno da  je helikopterom ili slicnim prevozom ,  vec mogao biti trasnportovan na zeljenu lokaciju.

Napominjem da je   srpski politicar  Mlađan Dinkić    2007. godine izjavio da je Borislav Milošević jos 1998. godine od Srbije  dobio 700.000 dolara kao proviziju prilikom kupovine dva ukrajinska helikoptera, u kojoj je učestvovala i of-šor kompanija Neokom na Kipru, čiji je vlasnik bio Borislav. Borislav Milošević je izjavio da su  poslovi bili “u interesu države.,,

Milosevicev pravni savetnik advokat Zdenko Tomanovic je, u izjavi medijima,  posvedocio da su mu pokazali celiju gde je Milosevic lezao, licem okrenut zidu, ruka  je visila sa kreveta. Advokat je rekao da je taj prizor posmatrao iz hodnika sa daljine od 15 metara.

 

Sam cin navodne sahrane Slobodana  Milsoevica , takodje je svojevrsno svjedocanstvo   obmane koja nije mogla biti izvedene  bez dozvole I znanja velikih  svjetskih igraca-SAD I Rusije. .

 Beogradski nedjeljnik Vreme,,  u reportazi o sahrani Slobodana Milosevica ,, obavljenoj  18  marta 2006 godine , izvjestava o atmosferi u Pozarevcu gdje je u dvoristu porodicne kuce ,  po noci I ispod lipe  obavljen taj neobican cin ,,sahrane,,.

–Baš kao i u slučaju kompletnog posmrtnog hepeninga, dramaturški detalji poslednjeg dana završnog Miloševićevog putovanja ostali su nepoznati do samog kraja. Zahvaljujući tome, ni tog poslednjeg dana nije manjkalo dezinformacija, poluinformacija, logičnih i od svake logike udaljenih teorija, najava, pretpostavki. Na samom početku, izgledalo je da će se 18. marta 2006. dogoditi nešto što je jedan beogradski novinar okarakterisao kao “desant na Požarevac”: bilo je tu priča o blokadi grada, o zatvorenim putevima, o proceduri koja mora da se prođe kako bi se uopšte kročilo na mesto gde je, navodno, život stao na jedan dan. Kako će se ispostaviti, istina je bila daleko od toga. Put do Požarevca bio je čist ko suza, za saobraćaj je bila zatvorena samo jedna ulica, prenos beogradskih događaja na glavnom gradskom trgu ličio je na prosečan palanački miting, a neko neupućen mogao je na trenutak da pomisli kako se tu zapravo ništa i ne događa.

Što se tiče glavne zvezde, tj. pokojnika lično, priče su se uglavnom svodile na već mnogo puta ponovljenu teoriju o tome da je sanduk prazan, a da je Slobino telo već otputovalo u Moskvu-. … Lirskim jezikom rečeno, ta sumorna požarevačka subota, to kišno i hladno požarevačko veče, zapravo je bila poslednja u nizu loših Miloševićevih predstava, uludo započetih i unapred izgubljenih ratova, njegov konačni i definitivni poraz.,,(beogradski nedjeljnik,,Vreme,, 23.mart  2006.godine)

 

Beogradski B92 u izvjestaju iz Pozarevca , 18.marta 2006 , svjedoci

,, U dvorištu porodične kuće u Nemanjinoj 41 vladika Mileševski Filaret nije vršio opelo, kako je ranije najavljeno. Vladika Filaret je, kako saznaje B92, došao u Sabornu crkvu u Požarevcu, gde mu je dat krst da nad njime vrši opelo jer je za opelo ostalo malo vremena, što je on odbio, rekavši da opelo samo nad krstom do sada nikada nije činio. 
Kovčeg s telom Miloševića spušten je u zemlju u 17.50, uprkos običajima prema kojima se telo pokopava pre smrkavanja. Orkestar je svirao ruske pesme “Rjabinuška” i “Podmoskovske večeri”. ( izvor B92)

–Strani novinari, koji su popunili kapacitete jedinog hotela u gradu, kažu da se ništa posebno nije primećivalo na ulicama Požarevca povodom sahrane i da je utisak da je sve vezano za organizaciju sahrane pomalo podsećalo na farsu. Kejt Koloni iz Dejli telegrafa: “Postavljane su zastave kad smo stigli, izgleda da ima dosta policije, ali mi izgleda da sve vezano za svakodnevni život uobičajeno, kao da gotovo nikog nije mnogo briga šta će se dešavati. Broj najavljenih koji će prisustvovati je mnogo niži od onog što je očekivano u inostranstvu. Posmatrajući pripreme i ono što se odvijalo ovih dana u Beogradu, sve podseća na farsu.” (B92 18 MART 2006) 

 

Simptomaticno je I uporno nastojanje  odredjenih srbijanskih krugova  da se ,,ucvrsti  , potvrdi teza  o Milosevicevoj  smrti u Hagu ,  prosto kao da postoji strah da se  moze   pojaviti sumnja u istinitost samog dogadjaja.

Tako je prosle godine  u Srbiji izasla  knjiga pod nazivom,,Ko je ubio Slobodana  Milosevica,  ,, pisana  prepoznatljivim  rukopisom  akademika SANU tvoraca Memoranduma-  programera  agresije I genocida,.

Kako bi stivo  dobila na ,,znacaju, prikrili se se pravi pisci , kao autor je potpisan navodni holandski novinar  Robin de Rajter, O fantomskom Rajteru pise da je umro 2007.godine a  knjiga je stampana tek krajem prosle godine.  U njoj se izmedju ostalog negira genocid u Srebrenici.

Borislav Milosevic Rodjeni brat  Slobodana  Milosevica,  umro 29. Januara ove godine ,   sahranjen je u Crnoj Gori u mjestu porijekla,  u Vasojevicima –Ljevoruckim Tuzima.

 Risto Radovic  alias Amfilhije  je ispred Srpske pravoslavne crkve  odrzao posmrtni  govor  u kome je bez uvijanja I   koriscenja bilo kakve   simbiolike kazao – ,,Borislava danas ispracamo a  Slobodan Milosevic, I on je zajedno  sa njim ovdje danas,  ovdje odakle je potekla njegova loza.,,

  Brojna delegacija ruskih zvanicnika Delegacija Ministarstva odbrane Rusije i predstavnici Dume stigli su u Crnu Goru , na sahranu, specijalnim avionom, koji je za tu priliku obezbijedio direktor “Gasproma” Aleksej Miler.  Da li je Crna Gora kontrolisala delegaciju bratske joj Rusije?  

  UZOROCI I POSLEDICE  OBMANE

 Podsjetimo , sta je ovom obmanom  ciji je reziser medjunarodna zajednica  ,  dobila Srbija  

 

 

U  Haskom tribunal je jos 16 maja 2004 godine izrecena Medjupresuda  u slucaju Milosevic  kojom je .  PROGLASEN KRIVIM ZA GENOCID u osam BiH  opstina  zbog čega se opravdano očekivalo da to potvrdi i konačna presuda. Pretresno vijece je navelo da je postojao udruzeni zlocinacki poduhvat sa ciljem da se pocini genocid kao I da su ucesnici  tog poduhvata zaista pocinili genocid u Brckom, Prijedoru, Sanskom Mostu, Srebrenici, Kljucu I Bosanskom Novom.

Vecinom glasova vijece je zakljucilo da je Milosevic bio ucesnik u UDRUZENOM ZLOCINACKOM PODUHVATU   zajedno sa tadasnjim vodstvom bosanskih Srba, da je pocinio zlocin cija je ,,predvidljiva posledica,, bio  genocid,  zatim da je pomagao I podrzavao druge clanove udruzenog zlocinackog poduhvata mada je znao za njihovu namjeru da pocine genocid .

2. Slobodan Milošević je u Hagu ,,umro,, u trenutku kad je bila skinuta zaštita s dokumenata koji su ključni dokazi za srpskocrnogorsku agresiju na BiH i počinjeni genocid.

 Rijec je   o zapisnicima Vrhovnog saveta odbrane I jos nekim dokumentima od posebne vaznosti

Tužilaštvo je planiralo da  u postupak Milosevic  kao krunske dokaze  uvede ova dokumenta s kojih je bila skinuta zastita   I to u  februaru  2006.godine, kada je kao svjedok trebao da se pojavi Momir Bulatović, predsjednik Crne Gore od 1990. do 1998. i jedan od najbližih Miloševićevih saradnika.

Miloseviceva ,,navodna ,,smrt,,  zaustvaila je iznosenje ovih dokaza  jer su  mimo  svih pravila I odlukom mocnika , oni  trajno zaštićeni nakon njegove smrti. Svoju odluku sudije Tribunala su zaštitile oznakom povjerljivo.

Milosevic Hag Zapisnici sa VSO kao ljucni dokazi o srpskocrnogorskoj agresiji ,  nikada  nijesu  i korišceni  u tužbi BiH protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde. Svoju odluku sudije Tribunala su zaštitile oznakom povjerljivo. Kljucnu ulogu u skrivanju istine I dokaza o agresiji I genocidu   SCG  u  BiH  odigrali su   aktuleni predsjednik Haskog  tribunal  Teodor Meron I sudija  Fausto Pokar.

 

4. Odluka Haskog tribunal da dokumenta sa dokazima o agresiji I genociodi SCG na BIH  ostanu tajni, pomogli su Medjunarodnom  sudu pravde da samo godinu kasnije,   u februaru 2007.godine,  donese  presudu kojom se Srbija oslobadja  direktne odgvornosti za  agresiju I genocid  pocinjen   u BiH . Presudom je konstatovano  da se zlocin genocida desio samo u Srebrenici. Istom odlukom Srbija je oslobodjena  reparacije –placanja  ratne odstete zrtavama I drzavi BIH.

Dokazi prezentirani u slučaju Milošević pokazali su da su se vojske hrvatskih i bosanskih Srba direktno oslanjale na Saveznu Republiku Jugoslaviju i da su u potpunosti zavisile od JNA kad je u pitanju snabdijevanje opremom i materijalno-tehničkim sredstvima. Prema dokazima, JNA i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije naoružavali su srpske civile i teritorijalnu odbranu u Krajini i BiH još prije početka sukoba.

5. Dogadjaj  od 11.mart 2006 , iscenirana smrt Slobodan Milosevica , u potpunosti  je preokrenula rad Haskog tribunala  sto je potvrdjeno  poslednjim desavanjima I oslobadjajucim presudama    – ovaj sud rukovodjen predsjedavajucim  Teodorom  Meronom, americkim drzavljaninom jevrejskog porijekla, , oslobodio je komandne odgovornosti  nacelnika  Generalstaba   VJ I saradnika CIE  Momcila  Perisica,  sefa  srpske Drzavne bezbjednosti  , takodje agenta CIE Jovica Stanisic I njegovog  zamjenika  Frenkija  Simatovica . 

Poslednje oslobadjajuce   presude Haskog  tribunala urusile su  temelje medjunarodne pravde . Pravda I pravicnost su ponov obescascenje pred cijelim svijetom progonom  danskog sudije Fredrika Harhofa koji je saopstio  da je ,,Teodor Meron  oslobadjajuce  presude u slucaju komandne odgvornosti Perisica,  Stanisica, Gotovine I Markaca  donio pod pritiskom SAD I Izraela.

Sudija Harhof tvrdi da je Meron vrsio prtisak na ostale sudije Haskog tribunal prilikom izricanja presuda u slucaju Perisica I Gotovine  te je izrazio bojazan da bi optuzeni za ratne zlocine u BIH  ,  Radovan Karadzic I Ratko Mladic , cije je sudjenje u toku, takodje mogli biti oslobodjeni optuzbi za genocid.

I  dok se Bosnom  iskopavaju nove   masovne grobnice   , rane stoje otvorene,   zrtvama  je teska  laz servirana kao istina . Stari nam  , dobro poznati medunarodni   akteri   stvaraju   novu ,   sada malo manju Veliku Srbiju u cije okvire zure da smjeste  srpsku tvorevinu  u okviru BIH nastalu na genocidu nad Bosnjacima .  Dubina balkanskih stradanja  je nesaglediva .  

SONJA RADOSEVIC

 

Komentari